Manastir Tresije nalazi se nedalekood Sopota, na obroncima Kosmaja. Ime je verovatno dobio po potoku koji protiče pored crkve, ali narodno predanje vezuje njegovo ime za posetu carice-majke sinu Stefanu, koja je zadrhtala od lepote videvši kakvu je krasnu zadužbinu despot podigao. Ipak, najbliže je istini verovanje da je despot Stefan obnovio stari manastir koji je sagrađen krajem trinaestog veka, u vreme kralja Dragutina. Prvi put pominje se u turskim izvorima, kao manastir Tres, u kome obitava dvanaest kaluđera. Razrušen je u sedamnaestom veku, a monasi su, noseći manastirske dragocenosti našli utočište u fruškogorskim manastirima. Jedan Psaltir iz manastira Tresije sačuvan je tako, što je iz manastira Hopovo, 1641. godine prenet u Hilandar, gde se i sada nalazi. O novoj obnovi manastira svedoči zapis u kamenu, postavljen levo od ulaznih vrata u hram, na kome piše: ''Voljom Oca i pomoći Sina i izvršenjem Svetog Duha obnovi se ovaj sveti božanstveni hram svetih sila bestelesnih trudom i platom igumana hadži Visariona sa bratstvom manastira zvanog Rakovica blizu Beograda leta 1709.'' U vreme Karađorđevog ustanka, kada je ''ceo Kosmaj ustao na noge'', manastir je često bio mesto dogovaranja ustanika, koje je predvodio Janko Katić. To je bio povod da Turci ponovo razruše manastir, koji je posle toga oko sto godina bio u ruševinama. Crkva i konak delimično su obnovljeni pre početka Drugog svetskog rata, da bi vrata ovog hrama bila zatvorena sve do 1947. godine, kada je jeromonah Rafailo počeo njegovu obnovu. Vremenom, monaško bratstvo se uvećavalo i uz pomoć naroda manastir Tresije, zadužbina mudrog despota, danas doživljava svoj preporod. Godinama u njega su dolazili i o njemu pisali mnogi naši velikani, među kojima i Milovan Vidaković (rođen u ovom kraju), Jovan Ilić, Milovan Glišić... Danas je izvorac, o kome piše Milovan Glišić, ''stalnotekuća česma'' iznad konaka, a na mestu gde su bile razvaline nikli su novi konaci.